Прикажи поруке

Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.


Поруке - peđa slavni

Странице: 1 [2] 3 4 ... 11
16
Вијести из девете димензије / Одг: PARABELLUM broj 5 - фебруар 2014!
« послато: април 29, 2014, 10:45:50 пре подне »







17
Вијести из девете димензије / Одг: PARABELLUM broj 5 - фебруар 2014!
« послато: април 29, 2014, 10:45:19 пре подне »
Najmlađe i najljepše strip autorke PARABELLUMA!


18
Вијести из девете димензије / Одг: 6. Jelen DemoFest - Geto - Maza - Aleksa - Bane
« послато: април 29, 2014, 10:44:06 пре подне »
Али си се јавио након 9 мјесеци да одговориш на прозивке ;)

19
Вијести из девете димензије / Одг: Žalosna Sveska
« послато: април 29, 2014, 10:42:48 пре подне »



20
Вијести из девете димензије / Одг: Žalosna Sveska
« послато: април 29, 2014, 10:40:56 пре подне »
ИСТОРИЈА СТРИПА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Пише: Горан Дујаковић

"Жалосна свеска" – осврт

Присјећајући се данас, четрнаест година касније, "Жалосне свеске", часописа чудног имена посвећеног стрипу, размотавам  клупко једне приче  која припада времену постратног ентузијазма, када се тежило животу нормалног система вриједности а стрип је свакако био дио тог свијета (бар по нашем мишљењу). У Бањој Луци је тих поратних година већ живјело неколико аутора стрипа, неки одраније а неки су због ратних дешавања, долазећи из Сарајева, Зенице и неких других средина пронашли овдје нова боравишта. Добро сам познавао тадашњу ситуацију у Бањој Луци кад је ријеч о стрипу (између осталог, и због посла професионалног карикатуристе  у редакцији "Гласа Српске"), па се у неким разговорима са Миодрагом Вицановићем, ветераном овдашње стрип сцене (који је и данас врло активан и плодан аутор) и родила идеја да се нешто конкретно уради на овом пољу, тј. покрене часопис. Аутори стрипа су били ту – недостајао је "само" простор да се њихови радови могу објављивати. У контактима са Миодрагом Живановићем, уредником "Новог Прелома", са којим сам сарађивао (ријеч је о ријетким новинама у то вријеме у којима су се појављивали текстови који су, са данашњег аспекта били прилично опозициони), појавила се идеја да се у Бањој Луци покрене први стрип часопис као издање "Новог Прелома". План је био да ја окупим ауторе, а они би финансирали штампање часописа. Као и сада, и тада је објављивање стрипова било без хонорара, уз предвиђени ритам излажења свака два мјесеца (?!!). Био је то ритам који је и за далеко развијеније средине био врло амбициозан, али не треба заборавити да смо ми били пуни елана и жељни доказивања.   
На једном од састанака (у зиму 1996/97) у ходнику редакције "Гласа Српске" (сада редакције "Вечерњих новости" за Републику Српску), окупила се екипа стрипаџија и љубитеља стрипа. Колико се сјећам, били су ту Милорад Вицановић, Небојша Ђумић, Синиша Станић, Десимир Миљић, Даниел Симић и моја маленкост. Било је то језгро које ће касније чинити редакцију часописа у сва три броја, колико је „Свеска“ излазила. Поред разговора о садржају часописа и стриповима, послије неколико приједлога пао је договор, а на приједлог Синише Станића, да назив буде "Жалосна свеска" (по узору на чувени дјечији часопис "Весела свеска", који је излазио прије рата у Сарајеву и за генерације био појам популарног дјечијег штива). Тако је настала "Жалосна свеска", часопис необичног имена, садржајан стриповима у распону од меинстрима до алтеранивнијих садржаја. Да историја забиљежи, био је то први часопис посвећен стрипу који је излазио у Бањој Луци.
Већ у априлу 1997. године излази први број на 36 страница, са корицама у боји. Стрипове су потписали Милорад Вицановић, тандем Ђумић (цртач) и Симић (сценариста) - псеудоним ДОН, Драго Вејновић и Феникс. Садржај је био обогаћен и са три текста који су потписали Синиша Станић  (Баба Стана), Горан Драгишић и Рајко Радовановић, илиустрован каишевима стрипа Дилан Дог и LOVE&ROCKETS, браће Хернандез. Насловну страну је урадио Милорад Вицановић, а уредник је био (за сва три броја) Небојша Ђумић, који је урадио и прелом и дизајн часописа. Тематска и цртачка шароликост стрипова у првом броју, с једне стране, указала је на врло перспективну групу аутора стрипа, а с друге стране, изазвала и значајну медијску пажњу на прилично неочекиван постратни штампани производ.
- Коначно се десило нешто што ће обрадовати све љубитеље стрипа, као и оне који желе да се баве стварањем умјетности ове врсте, а сигурни смо да и једних и других има довољно... магазин је пун необичних рјешења и духовитих замисли које би се у наредним бројевима могле успјешно разрадити. Аутори зраче оном позитивном стваралачком енергијом која вапи за извлачењем нових јунака из креативног хаоса идеја. (Александра Чворовић, БУМ, број 13-14, јули-август 1997). Часопис се, захваљујући издавачу, појавио и на излозима бањолучких киоска. Нешто бројева подијељено је у већим градовима БиХ, Србији, Хрватској и Словенији, чиме је своју афирмацију доживио и на ширем простору.
У љето 1997. године излази други број, овај пут, поред већ раније присутних аутора (Вицановић, ДОН, Вејновић, Феникс), појављу се и први стрипови Сузане Прпић. Насловну страну броја, који је изашао на 52 странице, урадио сам лично. Полемички текст "Стрип у нас" Данијела Симића (политком "Жалосне свеске") искакао је из устаљених анализа стрип сцене, коментарима који ће у трећем броју бити дијелом конкретизовани и у стрип "...одређени ствараоци у цијелом нашем народу пате од симптома затрованости туђинским остварењима. Ти неосвјештени људи радње својих стрипова смјештају у градове чије грађевине неколико пута надвисују наше, њихови ликови возе аутомобиле crysler или ford, зову се John, Mike, Bob и с времена на вријеме у облачић обавезно испуњен латиничним словима на српском језику проциједе покоје shit, cool ili mother-fucker..."         
Изложба стрипа 10 аутора који су радили у "Жалосној свесци", под називом Бањалучка стрип сцена, приређена је у априлу 1998. године. На тридесетак паноа у ходнику Народног позоришта Републике Српске представили су се Боро Петковић, Десимир Миљић, Мирослав Јовановић, Милорад Вицановић, Горан Кљајић, Небојша Ђумић, Дејан Шијук, Драго Вејновић, Сузана Прпић и Феникс. Изложбу је отворио Рајко Радовановић ријечима: На овој изложби виде се потенцијал и нешто што једног дана може да постане вриједно. Предуслов за то је да ови млади људи добију простор, то јест медиј за објављивање. „Жалосна свеска“ је нешто што може израсти у једну праву ревију. Када кажем праву, мислим првенствено на редовно излажење, на неку садржајну профитабилност и тако даље. Боље да постоји „Жалосна свеска“ него да не постоји ништа, и боље да постоје овакве изложбе, него да их нема јер без тога ни ми, ни ови млади аутори, не би могли да виде било какав контак свог дјела са јавношћу и са стварношћу. (Ј.С, Глас Српске,13. април 1998).
Послије паузе од готово седам мјесеци, излази и трећи, посљедњи број у зиму 1997/98, сада већ на респектибилном броју страница (72), појачан новим ауторима: Сашом Гојићем, Гораном Кљајићем, Мирославом Јовановићем, Дејаном Шијуком, Бором Петковићем и Поњевићем. Еx-Yу сцена је представљена са два аутора - са по једном таблом стрипа  Зоограф (Србија) и Симон Вучковић из Црне Горе, чиме је дато до знања да амбиције "Жалосне свеске" знатно прелазе бањолучки оквир. Провокатива насловна страна трећег броја која је пратила стрип тандема Ђумић-Симић (човјек са гас-маском окружен симболима запада и глобализације), као и сам стрип у коме се за пропаст српске борбе окривљује западни живот, изазвао је оштар коментар у "Новом прелому", који је био издавач "Жалосне свеске", потписан од Дениса Напаста –..."А онда је дошло право зло", бијаху ријечи што облачић стрип слике попунише.  Двојац Ђумић/Симић је бијес свог јунака усмјерио у правцу свијета гдје сунце умире. Сав тај колорит имена Coca cola, Elvis, FBI, Nike, Levis... са собом носи разлог за презир. Презир чувара "мудрости Истока" наспрам "сјаја Запада", шта ли?Радије ћу прихватити да је све само до мене и моје немоћи да допрем до нечијег умјетничког израза, него да је у питању класична ксенофобија и нешто врло модерно што би се могло назвати "византијском паранојом". (Нови прелом, 28.02.1998).
Иако је био припремљен и четврти број за штампу, на стотину страница, недостатак финасија и повремени "ексцеси" који су се појављивали на страницама "Жалосне свеске" утицали су да новац за четврти број није пронађен (дио новца за штампање "Жалосне свеске" обезбјеђивао је "Нови прелом" а дио је долазио из страних донација). Тако се угасио  први стрип часопис у Републици Српској. Током једногодишњег излажења објављено је више од 150 страница стрипа десетак овдашњих аутора, који се и данас, мање-више баве пословима (па и стрипом) у којима се користи и цртачко умијеће. У тренутку када се почела профилисати, бањолучка стрип сцена је прекинута, никада до тада подржана од овдашње културне елите, па и оних који финансијски могу помоћи ову врсту културног ангажмана.                                             
Завршавајући ово подсјећање на "Жалосну свеску" и њен значај за овдашњу стрип-сцену, можда је најбоље цитирати текст Зорана Стефановића, објављен у часопису "Република", фебруара 2000. године под насловом "Нежна биљка, коштуњаво семе - Стрипари Републике Српске"- "... Бањалучки случај је посебан културни и друштвени феномен – реч је о енклави сазрелој у аутохтоном грчу и импулсу током рата и прављења државног оквира, а која претходно није имала генеричке везе са остатком српске сцене. Узлет је констатован и у прекодринским центрима, те је Бања Лука виђена као "највиталнија српска локална сцена после Београда", а Медиа центар Прелом направио је "револуционарни потез" објављујући три броја магазина "Жалосна свеска" посвећених ауторима из РС... Аутентични гласови и културна свежина показују да се крајишка стрипска уметност може одгајити, при том легитимно тражећи помоћ и од државе несвесне да је стрип-ревија често стратешки важнија од медиокритетског часописа за културу или локалне приредбе. Гледајући у тренутно аутистични Београд или у "бошњаштвујуће" Сарајево, тврдо семе крајишког стрипа заслужује сопствену судбину какву је себи већ поставило."       

Текст објављен у "PARABELLUM"-у број 2, а имаш га и овдје:
http://devetadimenzija.com/strip-srpske/izdanja/84-2013-02-15-21-23-49

21
Вијести из девете димензије / Одг: PARABELLUM broj 5 - фебруар 2014!
« послато: април 18, 2014, 08:23:51 пре подне »







22
Вијести из девете димензије / Одг: PARABELLUM broj 5 - фебруар 2014!
« послато: април 18, 2014, 08:23:17 пре подне »







23
Вијести из девете димензије / Одг: PARABELLUM broj 5 - фебруар 2014!
« послато: април 18, 2014, 08:22:52 пре подне »





24
Вијести из девете димензије / Одг: PARABELLUM broj 5 - фебруар 2014!
« послато: април 18, 2014, 08:22:05 пре подне »



25
Вијести из девете димензије / Одг: PARABELLUM broj 5 - фебруар 2014!
« послато: април 18, 2014, 08:21:14 пре подне »



26
Вијести из девете димензије / Одг: 7. Салон стрипа - Лакташи 2014.
« послато: април 18, 2014, 08:20:36 пре подне »
EVo malo video materijala sa salona. Autor Džoni devetodimenzijaš...

https://www.youtube.com/watch?v=KwHx1U4lw0A

27
Вијести из девете димензије / Одг: PARABELLUM broj 5 - фебруар 2014!
« послато: април 04, 2014, 10:41:19 пре подне »

28
Вијести из девете димензије / Одг: 7. Салон стрипа - Лакташи 2014.
« послато: април 04, 2014, 10:38:13 пре подне »
Maza je dao intervju za portal STRIPOVI.COM.

http://www.stripovi.com/magazin/laktasi-iza-kulisa/303/

Dee: Milorade, dobro nam došao i hvala ti što si pristao na ovaj intervju koji će se baviti Laktašima, strip salonom u srcu Bosne i Hercegovine (možda najbolje poznato po svome termalnom lječilištu). Nećemo naširoko, tako da samo opušteno možemo razmijeniti koji tucet pitanja (manje ili više). Za početak par uvodnih riječi o tebi kao liku i djelu, valjanom organizatoru i voditelju ove stripovske manifestacije; a kao što znamo i izvrsnom crtaču na tuzemnoj i inozemnoj stripovskoj sceni...

Maza: Kud baš na početku najteže pitanje... Teško je o onome što radim i meni sažeti u par rečenica ali  da pojednostavnim i kažem da puno radim ali i uživam u tome i imam običaj reci da je malo jedan život da stignem nacrtati sve što bih želio.

Dee: Krenimo od samog početka. Kako si došao na ideju pokretanja ovakve strip manifestacije? Smatraš li da je manifestacija ovog tipa potrebna jednoj zemlji poput BiH i široj regiji?

Maza: Ideja je došla da kažem spontano i dobrim djelom je rezultat poticaja Načelnika opštine Laktaši i direktorice Doma kulture da napravim nešto više od izložbe stripa. Poklopilo se to i sa mojim prvim odlaskom u Leskovac na Balkansku smotru gdje me je osvojila atmosfera koja bitno odudara od standardnih strip festivala pa sam na prethodno navedeni poticaj pomislio kako ne bi bilo loše kad bi imao mogućnost da u svoje mjesto dovedem par kolega da se družimo, crtamo i promovišemo strip u sredini gdje većina ljudi misli da je strip izumro na ovim prostorima. Što se potrebe tiče, mislim da jeste potrebno i ne mora da se to zove festival i da bude ne znam kako grandiozno, jednostavno da se nešto oko stripa dešava i da se pokaže mladim ljudima da se mogu kreativno izražavati i raditi to što vole.

Dee: Reci nešto o maskoti, odnosno naslovnom liku glavnog plakata skoro svakog od strip-salona? Koji je njegov, da se izrazim stripovski - origin?

Maza: Lik je uzet iz mog stripa “Nezvani junak” i samim tim sto je nezvan činio se kao logičan izbor. Inače za svaki Salon zamolim jednog od učesnika da uradi motiv uz uslov da sadrži neku prepoznatljivu lokaciju iz mjesta. Nešto kao Mafestovi plakati ali u skromnijem obliku. Jedino što na Salonu neće biti gostovanja velikih imena pa nećemo vidjeti Teksa Vilera kako se kupa u našoj Banji . ;)

Dee: Razlikuje li se inicijalna ideja o strip salonu i očekivanja od onoga što si dobio nakon recimo, prvog strip salona? Koliko posjetitelja prosječno broji Salon svake godine?

Maza: Normalno da sam za prvi Salon očekivao da se neće moći prići od naroda, što se nije desilo ali za mjesto od nekih 10-tak hiljada stanovnika puna Galerija je bilo sasvim zadovoljavajuće.  To mi je pomoglo da nađem mjeru i da prilagodim dešavanja interesu i veličini mjesta u kom se Salon dešava.

Generalno prvih pet Salona sam pozivao 10-tak autora sa prostora bivše nam države, pazeći da napravim miks afirmisanih autora i da kažem mladih snaga kako bi tim ljudima omogućio da kroz kontakt sa iskusnijim kolegama lakše uvidjeli gdje im je mjesto i dobili podsticaj da i dalje rade. Za izložbu sam postavljao printove tabli od tih autora , a praktično glavna aktivnost pored ispijanja piva je crtanje koje je otvorenog tipa i nije ograničeno samo na goste. Trebalo je da prođe par godina da počnu djeca da dolaze i da počnu da crtaju sa nama što je polako počelo da otvara mogućnost za drugu fazu i da kažem namjenu Salona.

Dee: Prvi Laktaši sadržavali su izložbe 10-tak autora iz Hrvatske, BiH, Srbije i Makedonije; održane su prezentacije i promocije domaćih stripova i autora – a takav se princip održao i dandanas. Prema sadržaju vidljivo je da su gosti uglavnom domaći autori... Oživljavanje domaće strip scene i popularizacija domaćeg proizvoda?

Maza: Već sam u prethodnom odgovorio djelomično na ovo ali moram reci da sam već nakon prvoga Salona uvidjeo kako promocije i prezentacije je jednostavno nemoguće uraditi na klasičan način, odredjivanjem satnice jer se najčešće dešavalo da pored mene i gostiju tu bude svega par osoba koje su se u tom momentu zadesile u Galeriji. To je onaj slučaj kad shvatite da kapacitet mjesta u kom živite i interes nije toliki i da će kakva saobraćajka privuci vise interesenata i onda odlučite da to radite spontano i ležernije sa onim sto imate. Ovo mi je sad i od pomoći jer zbog svojih obaveza prema izdavačima nemam previse vremena da smišljam nekakve nove stvari ali je ipak sve došlo na svoje mjesto i ukazalo na sta Salon ubuduće treba da liči.

Dee: Prema tebi, kakva je budućnost domaćeg stripa, autorskog, mislim na području cijelog regiona?

Maza: Za sad izgleda da je rad za ino izdavače jedina opcija ali isto tako računam da će ljudi raditi stripove i za svoju dušu. Teško je očekivati da ce ovdje ljudi kupovati stripove kao prije ali to ne treba da odbije mlade crtače da ne rade i da se ne trude. Ja mislim da sam stalno slušao o nekakvim krizama i propasti stripa ali je ljubav prevladala malodušnost. Osim toga svačija budućnost je u radu. Pogrešno je mišljenje da se sa par probnih tabli i još par u toku godine može raditi bilo za Amere ili Francuze, Boneli...ne pije vodu ni ona da je meni dobiti posao pa ću ja da zapnem.

Dee: Važan (čak i nezaobilazan) sastojak Salona su i strip radionice... Kakva je posjećenost tih radionica i tko ih radi?

Maza: Kako sam ti ranije rekao, Salon je zamišljen jako neobavezno i ta radionica nije nikakvo predavanje nego jedna crtačka komuna gdje klinac od pet – šest godina sara pored jednog Alekse Gajica i ostalih i svako radi sta mu se svidja, razmjenjuju se skice , savjeti, crtaju se posvete, ima tu i piva, soka...kao jedno druženje u nečijoj kuci kad se skupite da crtate i družite. Izbjegavam neki da kažem akademski pristup jer se ne smatram predavačem ali sigurno znam da i ovakav način rada je dao jako fine rezultate i da me zovu roditelji da pitaju može li biti toga češće a prijatelji koji su jednom bili gosti rado dodju opet. Sad imamo situaciju da jako puno djece dolazi da crta sa nama ne samo iz Laktaša a cak ima par roditelja koji iz Gradiške dovode djecu na salon. Prošle godine sam bio frapiran kad sam vidio djevojčicu od nepunih 6 godina kako crta strip kaiš! To je zapravo najvažnija stvar koju sam želio da postignem sa Salonom i što mi je dalo ideju u kom pravcu bih dalje želio da sve ovo se razvija.

Dee: Planiraš li u budućnosti dovesti kakve strane goste? Ako da, koje bi volio vidjeti na Salonu?

Maza: Nisam planirao jer jednostavno nisam tako zamislio koncept, posto je ovo vise crtački salon nego promotivni. Ima tu i finansijskih razloga jer odobrena sredstva pokrivaju  smještaj,ishranu gostujućih autora, reklamni materijal i to su smješno mala sredstva. Moje mišljenje je da ne mora da bude glamurozno i sa zvučnim imenima već više da bude neka inicijalna kapsla koja treba da probudi interes za strip i crtanje stripa a za zvučna imena imamo dovoljno prilaka na festivalima u okruženju.

Ni domaći autori da tako kažem jer ja sve sa ovih prostora tako osjećam nisu mačiji kašalj i sasvim dobro pasu u ovako zamišljenoj manifestaciji. Da ne kažem nikad ne reci nikad, veća je sansa da dovedem jednog dana nekog od urednika sa kojim radim jer su zainteresovani za autore sa ovih prostora.

Dee: Danas bilježimo već 7. Salon i možeš li reći da ispunio svoj cilj ili su tvoja očekivanja puno veća?

Maza: Da mi je neko prije prvog Salona rekao da ću ja nešto takvo organizovati rekao bih mu da je lud. Srećom , kao i kod crtanja našao sam si mjeru i prilagodio svim okolnostima, čak i stalnom manjku novca za kulturna dešavanja i guram dalje. Za razliku od ostalih, nemam ekipu pomagača u pripremi pa tako nisam si nikad dozvolio da ovo zamišljam kao nešto sto će prerasti u nešto veliko i glamurozno. To ce neko drugi morati da uradi ako bude zelje i volje ja se jednostavno ne vidim u tome.

Dee: Uzima li ti organizacija strip salona puno vremena? Budući da se baviš i crtanjem stripa za inozemne izdavače, francuske, gdje si ktome vrlo vrijedan i hiperproduktivan autor...

Maza: Posto sam nakon prošlog Salona najavio promjene nemam previse posla jer se svelo na par stvari. Ne pravim izložbu radova gostujućih autora jer će Salon imati izložbu crteža sa prethodnih Salona i ideja je da tako bude i narednih godina s tim sto zamisljam sta bi u tom djelu radionice mogli uraditi kako bi ta izložba izgledala iduće godine sto bolja. Pravimo oštriji zaokret prema mladima i želim njih podstači da dodju i da se potrude kako bi vidjeli svoj crtež na izložbi jer je i to jedna vrsta podsticaja.

Radim zapravo ono sto je meni nedostajalo jer sam ovdje gdje živim dugo bio previse izolovan i bez pravog kontakta ali eto, radom i odnosom prema radu sam tamo gdje se sad nalazim, zatrpan poslom i sretan sto bi rekli ovdje, ko djete na trešnji. Ako samo jedno od te djece sto dolaze postane strip crtač ja sam ispunio svoj zadatak.

Dee: U inicijalnom razgovoru pred intervju pričao si mi da ne voliš ovu manifestaciju nazivati festivalom, što zbog kapaciteta što zbog opsega; pa molim te daj nam objasni ovu svoju tvrdnju?

Maza: Jeste da sam ovo već dobrim djelom objasnio ali da dodam. Većina posjetilaca dodje na otvaranje što je nekih da kažem 70-tak duša. Nas aktivnih stalno bude 10 – 15 nekada nešto vise uz povremene posjete. Nemamo burzu stripa, osim nešto malo koje prodaje Zoka koji ipak ne sjedi u kafani kako priča na forumu (smajli!), a pročitavši prethodno jasno je i što je nema. Ono sto imamo je dobra zabava i druženje, puno smijeha i crtanja pa kud ce čovjek vise. Ja nisam nezadovoljan jer kad vidim da na Salonu u Beogradu na promocijama i tribinama sjedi po desetak ljudi što je mizerno za milionski grad sta ja treba da očekujem u svom mjestu koje zapravo je živo u toku radnog vremena.

Zato stalno podvlačim da je ovo prava mjera i realnost za mjesto gdje se održava i ja bih najradije ovo zvao internacionalnom i dječijom crtaonom stripa ali Salon je kraće.

Dee: Što "tvoj" strip salon može ponuditi jednom stripašu i zašto bi netko morao doći i posjetiti ga? Kako doći do njega? Gdje se on održava; i kad?

Maza: Da Zoki nacrta crtež, da se druži sa nama, stekne nove prijatelje sa kojima može razmjeniti mišljenja, crteže, da čuje koji savjet ako ga želi, da upozna jedno lijepo malo mjesto i da sluša moje tirade koliko sam tabli nacrtao u proteklom mjesecu. ;) Salon se održava ove godine 11.-13. 04. u Laktašima. Ukoliko se ide iz Zagreba za Banjaluku autobus staje u mjestu, nekih 200 metara od mjesta dešavanja i ko se uspije u Laktašima izgubiti svaka mu čast.

Dee: Koji su gosti ove godine i imaš li neke posebnosti na ovaj 7. Salon?

Maza: Zbog par faktora ove godine nisam zvao zvučnija imena, vise sam se bazirao na mladje snage jer je lakše njih okupiti ali svakako očekujem dolazak Stevana Subića koji radi za Boneli, Vladu Aleksića koji radi za Francuze, Senada Mavrića koji isto radi za Francuze, Armina Ozdića koji radi probu za Delcourt i radio je za neke manje izdavače u SAD, Vladimira Popova koji takodje radi kao kolorista za izdavače iz SAD, Sabahudina Muranovića – Murana, Milana Drcu, Borislava Maljenovića, Predraga Ikonića... Moguće su još neke izmjene a i dodatci jer nastojim da nas bude 15-tak .

Dee: Imaš li kakve druge zanimljivosti, neke zgodne anegdote kojima si svjedočio tijekom ovih 6 godina Salona?

Maza: Svakako da ima ali ću se samo ograničiti na priču kako sam zadnjeg dana prvog Salona kad su samnom ostali samo Makedonci davao intervju za jednu Tv stanicu i toliko sam umoran bio da me je užas bio slušati jer nisam imao snage ni da govorim. Narednu sedmicu sam proveo većinom u spavanju da dođem sebi. Srećom naučio sam lekciju na početku tako da mi se to više ne dešava.

Dee: Nešto mudro za kraj... (a i slobodno navedeš sve što je važno za ovaj Salon, i Salone općenito, a da sam ja to propustio spomenuti)

Maza: Ono što je važno za Salon sam nadam se već rekao, za više mora se doći i uvjeriti u sve ovo što sam rekao. Mislim da bi ovakvih dešavanja moglo biti i više i da bi i to na neki način pomoglo oživljavanju interesa za strip. Sve je više i roditelja koji podstiču svoju djecu ako imaju dara za crtanje i strip da budem precizniji, polako se razbija ona predrasuda o stripu kao šund literaturi a jedan od načina su i ovakvi mali Saloni, festivalčići ili kako ja kažem moja seoska zabava.

Vidimo se u Laktašima!

I, dragi čitatelji, to bi bilo sve od nas, a sve dodatno što vas zanima možete uvijek naći ili pitati na Mazinoj fejsbuk stranici - Kontakt: http://www.facebook.com/milorad.maza (+387 51 532 217). Zahvaljujemo se Mazi na trudu uloženom u ovaj intervju, i koji će nadam se moći što više defimistificirati ovu dinamičnu strip manifestaciju. Odazovite se pozivu organizatora i nazočite! I pazite da se ne izgubite u Laktašima! ;)

29
Вијести из девете димензије / Одг: 7. Салон стрипа - Лакташи 2014.
« послато: март 15, 2014, 10:06:52 пре подне »

7. SALON STRIPA LAKTAŠI 2014

U periodu od 11. do 13. aprila 2014. godine, u Galeriji JU "Centar za kulturu i obrazovanje" Laktaši, održaće se sedmi po redu Salon stripa.
Međunarodni strip festival u Laktašima je jedini strip festival u Bosni i Hercegovini.

Svečano otvaranje će biti 11. aprila sa početkom u 20.00 časova. Učesnici i posjetioci će imati priliku da uživaju u promocijama, strip radionicama i druženju.

Ne propustite ovu nesvakidašnju strip manifestaciju koja je unikatna na širem području regije.

Organizatori: JU Centar za kulturu i obrazovanje Laktaši i strip autor Milorad Vicanović Maza

Kontakt: http://www.facebook.com/milorad.maza
+387 51 532 217

30
Вијести из девете димензије / Одг: 7. Салон стрипа - Лакташи 2014.
« послато: март 15, 2014, 10:05:50 пре подне »
"Glas Srpske", 15. i 16.mart 2014. godine


Странице: 1 [2] 3 4 ... 11